Пут развоја наше школе кроз време

Не може се са сигурношћу утврдити датум настанка прве школе за српске ђаке. У историјским изворима се појављују датуми који почетак школства у Земуну везују за период од 1720-1725. Постоје записи да су се образовањем бавила духовна лица и образованији појединци. Деца су углавном школована за трговце и припремана за свештенички позив.

Земунска православна општина је добила 1745. године дозволу за подизање Светониколајевске цркве у чијој порти је отворена Општа српска основна школа за подизање младежи. Ова година се сматра почетком образовања у Земуну и почетком рада ОШ „Мајка Југовића“ . Поред српске деце школу су похађала и деца Грка и Цинцара. У школи се учила веронаука, моралне поуке, читање и писање славеносрпских, латинских и немачких слова и текстова. Прво прослављање Светог Саве као школског заштитника одржано је на Савиндан 1812. године у овој школи у Земуну и оно се временом проширило у све крајеве где живе Срби.

Српска мешовита школа

Доњи град

Српска мешовита школа у Доњем граду саграђена је на месту порушених кућа у близини црквеног здања Богородичине цркве. Овде се школовао и један од најзначајнијих песника српске књижевности Бранко Радичевић.

Пошто није била довољно велика, 1822. године саграђена је нова зграда школе у којој је основана и Славеносербска библиотека земунска (1825. године), једна од најстаријих у Србији. Традицију ове библиотеке данас наставља земунска библиотека „Свети Сава“. У истој згради, 1840. или 1842. године, је основана и Прва српска женска школа у Земуну и једна од првих код Срба уопште. Након преласка у нову зграду у школску наставу уведени су и нови предмети – појање и српска историја.

Дом српске православне цркве

Земун

Почетком 20. векa, да би се обезбедили повољнији услови за рад школе, a имајући у виду оронулост старе зграде (из 1822. године), Српска православна црквена општина је подигла нову зграду у старом језгру Земуна – Дом српске православне цркве. На простору између Бежанијске, Светосавске и Рајачићеве улице саграђена је, у духу српског романтизма, монументална једноспратница према плановима младог земунског инжењера Косте Атанацковића – Станишића.

Зграда је била једна од најлепших у граду и у њој је Српска школа радила до почетка Првог светског рата. Све време трајања Првог светског рата Српска школа је, под окриљем народно-црквене аутономије, сачувала национални и верски карактер и допринела организованијој заштити српских интереса у многонационалној монархији. Стварањем нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, настале су промене у раду и организацији основних школа. Српска школа је постала државна, а учитељи државни чиновници. Уведени су нови предмети: српско-хрватско-словеначки језик, земљопис, познавање природе, телесне вежбе по соколском систему, ручни рад.

Школа је радила до почетка Другог светског рата када је њене просторије запосела немачка војска, која је један део зграде претворила у затвор. До завршетка рата школа је променила неколико локација, али је радила и у условима окупације. Када су јединице НОВЈ ослободиле Земун 22. октобра 1944. године школску зграду је заузела војска и за своје потребе је користила све до 1953. године.

Основна школа „Мајка Југовића“ је основана 1949. године и радила је у Улици Тошин бунар бр. 17. Крајем 1953 године. Народни одбор општине Земун је донео одлуку да се у Дому српске православне црквене општине отвори основна школа са називом Осмогодишња школа „Душан Вукасовић Диоген“. Школа је самостално радила од 1954. године до 1969. године када је 1. септембра интегрисана са ОШ „Гоце Делчев“ . У исто време смањиван је и број полазника у ОШ „Мајка Југовића“, те је и она припојена ОШ „Гоце Делчев“. ОШ „Гоце Делчев“ почиње са радом 1. септембра 1956. године у Градском парку.

Ова зграда је обликована у духу историцизма и тада владајуће сецесије.

У овој згради се налазила Градска девојачка школа, а касније је њене просторије користила Државна грађанска школа, Државна женска реална гимназија. Због свог значаја и архитектуре, зграда је под заштитом државе као споменик културе.